“Октобар.... Доба киша са сивим јутрима и суморним данима, са ноћима када се туга умеша у снове а небо опусти. Октобар... Као тужна стара луталица опет је препун суза и болећивих прича, шкрипе, топлоте са пола осмеха оплакаће мало, испричати понешто, а онда ће поново да лута. Октобар.... Боем без шешира писац без оловке и папира лутаће док тужних прича буде. Али, најтужнију причу, причу о бескрајном лутању свом задржаће дубоко у себи у сивилу једног кишног дана и никад и ништа неће је чути.Можда, али можда само,Ту причу исприча у нечијем сну Кад октобарске ноћи падну,a туга нечујно, полако дошета са њима....” Слушали смо шапат јесењег лишћа и своје утиске вам преносимо путем наших радова.Надамо се да ћете уживати,као што смо и ми. .)