Наставили смо путовање кроз старе занате кроз амбијентално учење (учење у природном окружењу), у оквиру активне наставе. Сазнали смо више о старом занату Вуновлачар, видели машину која „влачи“ тј. рашчешљава вуну, чини је ваздушастом и спремном за даљу обраду. Сазнали смо да Вуновлачар ради и послове разчешљавања старе вуне из јоргана или душека која се на тај начин прерађује тако да се од ње могу поново правити јоргани и душеци. Нарочито интересовање је привукла прича о преслици. Наиме, предење је основна радња у припреми нити за ткање,а преслица је била алат жене,али и симбол жене и љубави. У сеоским срединама преслица је била и љубавни дар и на њима су се израђивали разни украси који су имали одређена значења и слали су јану поруку оној жени или девојци која на поклон добије преслицу.Прихватањем овог поклона сматрало се да је извршен сам чин избора животног партнера. Ова алатка је често представљала и симбол на неке лепе успомене из живота жене односно девојке.Млађе девојке су се школовале све док им мајке не предају преслицу и оклагију. Тада су оне напуштале школе и окретале су се домаћинским пословима.Најраније налазиште преслице имамо у археолошким гробовима.Некада су се у Карловачкој митрополији девојке сахрањивале са својим преслицама које су често биле и замена за крст.