Ученици III разреда ОШ "Мајур" обележили су Светски дан чистог ваздуха (Word Pure Air Day), драматизацијом текста "Потрага за леком", као подсетник да је ваздух за нас услов живота и као упозорење на опасности услед свакодневног емитовања штетних материја у атмосферу.🌏 Принцеза Мица патила је од кијавице коју је изазвала како амброзија, тако и штетни загађивачи ваздуха. Њени родитељи су чинили све како би своју јединицу излечили. Појавом принца Здравка, наочитим, разборитим и надасве заљубљеним, ситуација се мења. Амброзија, Папироније, Кесонија остају задивљени Здравковим идејама како да постану лепши. Као у свакој доброј причи, тако се и ова завршава сретно, како друго до венчањем, колом, јер "....кум плаћа! То кумееее!"👑💍🥂👏 Представа је изведена у присуству 4. разреда, родитеља и стручног руководства школе.

 

Уметнички занати - Први део

 

У оквиру пројектних активности међушколског образовно - васпитног пројекта "Читалићи 2024.“, ученици ОШ „Мајур“ кренули су стазама Вука Стефановића Караџића посетивши манастир Троношу и Вукову спомен-кућу у Тршићу. Ученици су се упознали са породичним животом у Вуково време, сазнали више о његовој породици као и о вредностима које је породица поштовала у то време, обичајима...Подигнута за време највећег успона и сјаја српске средњевековне државе, манастир Троноша задужбина краља Драгутина, лежи међу шумовитим огранцима Гучева и Троношких планина. Сазнали су да је у манастиру Троноша постојала школа за описмењавање и да је Вук Стефановић Караџић био један од ђака из села Тршића. Стефан Јовановић га је, поред писмености, везао љубављу према народном стваралаштву, народним јуначким песмама, причама, пословицама и осталим умотворинама. „Свако слово је кућица у којој живи наш језик, а језик је најважнија и најстарија царевина. Све што изговоримо у читавом животу, све што помислимо – стане у ових тридесет кућица. Зато је Вук најважнији у овој царевини. Зато га памтимо и спомињемо. Тако ће бити у свим наредним вековима, у сваком потомству. Како би народ рекао: До у хиљадито колено!“