„Моји страхови и суочавање са њима“ – Час одељенског старешине - Подстицали смо храбро понашање – постепено смо се суочавали са својим страховима. Учитељица је осмислила мале кораке у овом правцу како би имали осећај да контролишемо ситуацију кад се суочавамо са својим страхом. Помагали смо једни другима да изградимо самопоуздање – Научили смо да се суочимо са властитим страхом и он ће нестати. Научили смо и да је страх продужена сенка незнања. Наша порука била би једна „Храбра песма“ од Весне Белчевић: „ Неки се плаше мрака, неки се грома и муње боје, или ињекција, непознатих људи... на свету разни страхови постоје. Ретко ко о томе говори, али скоро свако се нечега боји. док год о страху добро не размислиш, као чудовиште у глави ти стоји. Шта је оно што плаши тебе, од чега ти срце као лудо бије? увек можеш да охрабриш себе: ништа на свету тако страшно није. Није храбар онај што се ничега не боји, за кога нема ништа страшно испод неба, већ онај што се суочи са страхом својим и упркос страху, уради што треба.“