Прича о Светом Сави је најдужа прича коју прича српски народ. Та прича не стари, нити се умара, и све што причамо, само су њена поглавља. Свети Сава је као учитељ православља, смерности и чистоте, извор снаге и надахнућа, инспирација која траје и која се преноси с колена на колено, и кроз будућност води у вечност. Славимо овај дан зато што треба да наставимо тамо где је Свети Сава стао: да учимо, сазнајемо и стварамо нов, примеренији, сигурнији свет.“Јер, љубав према теби враћа спокој у моју душу, у мени прави и отвара ризницу мисли и речи, брани се од еха другачијих погледа, стишава буре и олује мојих година. Ако кажем да те волим, ја, Светитељу, у ово праскозорје моје младости, заиста уз мудрост и храброст, надам се правом путу без вечитих дилема и прихватам трпљење као једини пут до прочишћења.У мени се сударају ритам нереда и хармонија православља, трпим и осуду савременика и опет причам тишину Твог ЖИТИЈА. Слово славе Теби сплићем, Светитељу…” (Преузето из епархијског часописа Жички благовесник)