"Мој град Шабац се зове, реци Сави окренуо је лице своје. Сваког јутра то лице Сава умива, мој град у тој чистоћи ужива! Он није ни велики ни мали, да је лепши од Париза сви су знали. Волели га, чували ко очи у глави а он...као у огледалу огледа се у Сави. Мој град сија...сија као дуга... Кад сам у њему, нестаје сва туга. Лепи паркови, широке улице, мој град увек има насмејано лице!Велико и топло срце он има сваког госта радо прима.Вредни и добри људи у њему живе зато малом Паризу сви се диве!" Тако је о свом граду писала Катарина Јосиповић,ученица IV/2.Диплому за литерарно стваралаштво доделило јој је Друштво учитеља Шабац и град Шабац.Другари и учитељица поносни!Честитамо!