Када се лишћем јесен окити, душа нам у игру хити. Вучемо ноге по лишћу...шуштимо. Гледамо како нам се обућа у боје лишћа боји, обува. Инспирацију смо пронашли у бојама, звуцима и покушали да нешто од тога пренесемо осликавајући кестење, које ће нас подсећати на један леп Михољски дан. „Поручила јесен по голубу Миши:Хајде сунце,иди,хајде брзо бриши!Стигло ми је време,дошли моји сати,а ти још понекад,али кратко сврати!Буди сунце фер,буди сунце друг,скупи своје зраке,па налево круг!Носим пуне торбе облака са кишом и нећу се ваљда дошуњати кришом?Носим ветар љути да лишће одува,од кошаве бритке нек се свако чува!А сунце се гнезди,а сунце се смешка.Михољско је лето још,није нека грешка!Сачекај још мало,насмејана буди,биће теби времена,па се тад потруди!Сад ме пусти,јесени да улепшам свет,нека цвета раскошно још понеки цвет.Нек се ласте спреме полако за пут,желимо им добар лет ја и месец жут.Не брини се јесени,има све свој след,ал стрпљива буди,доћи ћеш на ред!“ Мирјана Мирча Цветковић