JAJE - по народним представама, почетаксвих почетака, стециште животне снаге, симбол препорода и плодности. Мотив савладавања смрти кроз живот који je затворен у јајету, одражава се у таквим загонеткама , као што je: "Живо рађа мртво, а мртво рађа живо". Опозиција "живот - смрт" или "бесмртност - смртност"може се уочити у словенским бајкама о Кошчеју, чија je смрт затворена у јајету. Чудо васкрсавања распетог Христа описано je у народним изрекама преко симболике живота, који се зачиње у јајету: "Христос устаде жив из мртвачког сандука исто као што се пиле излеже из јајета" (пољ.)." У космогонијским веровањима (првенствено код Јуж. Словена), јаје je било прототип модела света. У бугарским и српским загонеткама и дечјем фолклору, сунце се приказује као "божје jaje", звезде -као "jaja која je снела небеска кокошка", а звездано небо као - "решето пуно jaja". У апокрифним легендама, читав свет je представљен у облику огромног јајета, чија je љуска - небо, опна - облаци, беланце — вода, жуманце — земља." Словенска митологија, енцикл.речник, 235.