"Октобар.... Доба киша са сивим јутрима и суморним данима, са ноћима када се туга умеша у снове а небо опусти. Октобар... Као тужна стара луталица опет је препун суза и болећивих прича, шкрипе, топлоте са пола осмеха оплакаће мало, испричати понешто, а онда ће поново да лута.Октобар.... Боем без шешира писац без оловке и папира лутаће док тужних прича буде. Али, најтужнију причу, причу о бескрајном лутању свом задржаће дубоко у себи у сивилу једног кишног дана и никад и ништа неће је чути.Можда, али можда само,ту причу исприча у нечијем сну кад октобарске ноћи падну, а туга нечујно, полако дошета са њима..." Прошетали смо пустим пољима,свратили до оближњег шумарка,једну веверицу смо довели до лешника,разговарали са јежићем који вам шаље поруку да је госпођа Јесен већ увелико стигла. :)