Како су се забављала деца која су данас баке и деке, одрасли људи? Играчке су се мењале заједно са технологијом и обичајима који су били део тадашње свакодневнице. Истина, играчке су биле привилегија добростојећег слоја, а одвајкада је било много оних којима су биле неприступачне. Циљ данашњег часа Народне традиције био је да се ученици упознају са играчкама којима су се играли њихови преци. Предлог је био да на данашњи час понесу неку од својих омиљених играчака,да је представе и да кажу нешто о њој.Ученици су сазнали како су се некад набављале играчке,како су прављене и од којих материјала,ко им је правио играчке...Данас је дрвени коњић за љуљање потпуно заборављен, баш као што је некад био обавезан део сваке дечије собе.Пошто сам га ја као дете имала и био ми је веома драг,јер сам јахајући га замишљала да обилазим прерије,решила сам да направим сваком од мојих ученика по један за успомену.На крају су и они имали задатак у пару да направе једног папирног коњића,које смо,на опште одушевљење наше психолошкиње Мире Васћ изложили на паноу у ходнику.Уследила је неизбежна фотографија са Миром...да се не заборави. :)