"Svako dete zaslužuje heroja: odraslu osobu koja nikada od njih neće dići ruke; nekog ko će razumeti kolika se snaga krije u povezanosti; nekog ko će istrajati u težnji da deca iz sebe izvuku najbolje što mogu." Rita Pierson
уторак, 13. јун 2017.
Матура....реч која нам је свима добро позната.Асоцијација: весело, бучно, песма, игра, шетње до тоалета (што чешће без преке потребе),поливање водом,загледање у хаљине других девојчица,плакање јер је ред....Ех, наша матура...данас ни приближно није била тог типа.Наше одељење је погледало презентације све четири године нашег школовања,које је припремила наша учитељица са жељом да нас подсети на све успехе,смешне ствари које су нам се дешавале,радионице које смо организовали,тематске дане....У међувремену смо се послужили док смо све то испратили на тв-у.Након тога смо отишли до наше драге библиотекарке,где смо отворили временску капсулу коју је она годинама за нас чувала.Читали смо наша размишљања у том временском периоду и наравно смејали се...Дошло је време за фотографисање и наравно главно јело....Када је стигла торта ту је сва прича стала,стало је и време,стали смо и ми....Питате се шта је то што је зауставило време на неколико секунди?Биле су то сузе наше учитељице!Замислите и ОНА је заплакала....тада!Ех....и ми смо...мало,да се не види.Само,нисмо сигурни да ОНА то није приметила.Навала другара из других одељења прекинула је овај тренутак,требало је послужити ту веселу гомилицу.Ето,стигли смо и ми до краја или новог почетка,нисмо сигурни.Учитељица је имала обичај да каже: „На почетку смо крај!“Ваљда је то то!Одјављујемо се.Време је за одмор! :)
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар