ULAZAK ISUSA HRISTA U JERUSALIM - CVETI (grc: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), pokretni praznik koji se slavi sutradan po vaskrsenju Lazarevom, tj. Lazarevoj suboti (Vrbica), seste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svecani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jasuci na magaretu, sest dana pre Pashe (Mt 21,1-10; Jn 12,12-18). Tom prilikom narod Ga je docekao kao Cara, prostiruci svoje haljine i grancice drveca, noseci u rukama palmove grancice. Narodni obicaji Uoci Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cvece. Najcesce velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni; dren da bi bili jaki; ljubicicu, da bi bili mirisljavi i privlacni; vrbove grancice, da svi budu napredni. Ovo cvece se ne unosi u kucu vec se ostavlja u posude sa vodom u dvoristu da prenoce. Ponekad se cevece potapa u vodu sa zlatnim ili srebrnim prstenovima i onda se tom vodom deca umivaju. Ranije je bio obicaj u celoj Srbiji da na ovaj dan setaju okiceni cvecem. Do danasnjih dana se odrzao obicaj da momak od ubranog cveca napravi narocit buket, u kome svaki cvet ima svoje znacenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji preovlađuju devojka razaznaje momkova osecanja. U Sumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralistima i raskrscima darujuci uzajamno cvece, gde svaki cvet ima neko posebno znacenje. Tu se svi sale i smeju, ali niko ne igra i ne peva jer traje post. Odlazak u crkvu od rane zore rasiren je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlecike, kojom se okite stale i torovi. Od praznika Cveti do Duhova, cvece se ne bere. U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine, vozd Drugog srpskog ustanka, Milos Obrenovic, kod crkve u Takovu podigao narod na Turke