субота, 19. август 2017.

Сазнање да сте Учитељица из снова,свакако је привилегија.Поделићу са вама песму коју је написала моја ученица Катарина Јосиповић,у којој постајем ни мање ни више него Учитељица из снова"Можда ћете се запитати како?То је моја тајна.... У први разред када сам пошла у мој живот дивна је жена дошла, осмех јој као сунце сија, свако је воли,свакоме прија! Моја учитељица зна да се шали,увек каже да смо за њу мали,њој је до нас заиста стало и зато само хвала,рећи је мало. Уз њу,лака је свака лекција, са њом у разреду увек је акција. За своје одељење она се бори али када се наљути,као ватра гори! До награда нових она нас води, уз подршку њену у мени жеља за успехом се роди. На сва такмичења са нама иде, увек победимо и сви нам се диве! Уместо хвала, Вама у част настала је песма ова, Ви сте УЧИТЕЉИЦА ИЗ СНОВА! Хвала Катарина,било ми је задовољство и понос бити твој учитељ ове кратке четири године! :)


Нема коментара:

Постави коментар