недеља, 20. март 2016.

Богиња пролећа у старој словенској религији била је Весна. Према легенди, Весну је сваког пролећа доносио Стрибог, бог ветра и ваздуха, на крилима лаког и пријатног поветарца. Пратио ју је и Геровит, бог Сунца и плодности, који је бдео над њом. Представљена је као млада, насмејана девојка у белој хаљини, окићена цвећем и венцима. Коса јој је украшена цветним звонима а у доњем делу струка има велики цветни венац. Њен највећи непријатељ је Морана, богиња зиме. Њихива борба понављала се сваке године, а Весна је увек односила победу тако што је убијала Морану и враћала је у подземни свет. Тиме је симболично ослобађала земљу од зиме. Један од празника посвећених Весни су Младенци који славе супружници који су склопили брак предходне године. За ту прилику спремају се колачићи премазани медом који се зову младенчићи. У народу се каже: - Какви Младенци такво пролеће! - Ако на Младенце пада киша, биће родна година. - На Младенце долећу роде. - На Младенце се калеми воће. - На колико дана пре Младенаца жабе закрекећу, толико ће још дана после Младенаца бити под ледом.