уторак, 25. април 2017.

Pitanje koje je lebdelo oko našeg globusa bilo je i to da li je naša planeta,pod pritiskom savremenog razvoja čovečanstva,u zahuktavanju naprednih tehnologija i trci za zaradom,postala krhka kao staklo...Na to pitanje želeli smo da se izrazimo kreativno.Podelili smo se u parove,izabrali rečenicu kroz koju smo mogli da iskažemo svoje mišljenje istovremeno se izraziti kreativno.Pri završetku svaki par je prezentovao svoje viđenje.Setili smo se svoje omiljene igračke.Mnogi od nas je čuvaju,jer je jedinstvena i dan-danas joj se posvećujemo u želji da traje što duže.Tako želimo i da nam naša planeta što duže traje. "Neka budu samo mirni i veseli Dani Zemlje u budućnosti za naš lepi vasionski brod Zemlju,koja nastavlja da se okreće i kruži u hladnoj vasioni sa svojim toplim i lomljivim tovarom vedrog života" U.Tant
































"Мој град Шабац се зове, реци Сави окренуо је лице своје. Сваког јутра то лице Сава умива, мој град у тој чистоћи ужива! Он није ни велики ни мали, да је лепши од Париза сви су знали. Волели га, чували ко очи у глави а он...као у огледалу огледа се у Сави. Мој град сија...сија као дуга... Кад сам у њему, нестаје сва туга. Лепи паркови, широке улице, мој град увек има насмејано лице!Велико и топло срце он има сваког госта радо прима.Вредни и добри људи у њему живе зато малом Паризу сви се диве!" Тако је о свом граду писала Катарина Јосиповић,ученица IV/2.Диплому за литерарно стваралаштво доделило јој је Друштво учитеља Шабац и град Шабац.Другари и учитељица поносни!Честитамо!