понедељак, 02. мај 2016.

МАЈ КРАЈ СВАКЕ ЧЕСМЕ ПИШЕ ПЕСМЕ - Због стања вегетације и раскошних боја цвећа мај зову и цветањ. Јулијански назив мај, доведен је у везу са староиталском богињом Мајом, кћерком Атланта и Плејоне и мајком Меркуровом. У српском народу Маја означава стару мајку, прародитељку, и до скора су сви укућани најстарију жену у породици ословљавали са Маја. У народу се каже: Сув мај, гладна година; Хладан мај сена и вина даје;После мокра маја иде сув јуни; Мајске кише што више, жита и вина све више; Кишовит мај је благодет свим усевима; Многа у мају грмљавина увек је родна година.Најпознатији хришћански празник у мају је Ђурђевдан који се слави 6.маја.То је дан када је погинуо велики спаситељ хришћана Свети Ђорђе.Ђурђевдан се узима као завршетак прве солстиције – зимске половине године, која почиње на Митровдан, 8.новембра. Св. Георгије, по коме се слави овај празник ''убива аждаху''- баба Јагу, зиму у пренесеном значењу.На Ђурђевдан су се некада погађале и отпуштале слуге али и многи други рачуни измиривали. Хајдуци су се поново састајали на овај дан, па отуд народна изрека: ''Ђурђев данак, хајдучки састанак, Митров данак хајдучки растанак''.Петак уочи Ђурђевдана зове се Биљани петак. На тај дан жене које познају лековито биље беру га и од њега праве лековите напитке.Уочи самог Ђурђевдана наберу пољског цвећа и биља па исплету венце. Предвече ките капије, куће,торове, бунаре и изворе певајући: ''Рано ми је сунце огрејало, још порано роса опаднула. Свети Ђорђе из поља се врћа, носи Ђорђе све зелене венци, носи Ђорђе цвеће свакојако, оће Ђорђе момци да опаше, оће Ђорђе моме да закити. '' С вечери се у воду потопи разно лековито биље и цвеће и остави да преноћи. Сутрадан , на Ђурђевдан сви укућани се умивају том водом (као на Цвети и Ускрс).На Ђурђевдан се обично коље јагње што се сматра обичајем везаним за приношење жртве. Такође пре сунца се гледа куда магла пролази јер се верује да ће туда тући град.Обично се туда ништа не сеје; Да би пчеле сакупиле што више меда треба на Ђурђевдан са најближег извора донети у устима воде и попрскати кошнице, па ће бити меда као воде; У народу се каже: Ђурђевске кише свака кап вреди дукат ;Кад храст пре Ђурђевдана листа, биће родна година; Није глади до Ђурђева дана.