уторак, 09. фебруар 2016.

Фебруару у част Други месец у старосрпском и старословенском календару је вељача или љути. Ови називи одсликавају време када је зима велика и љута. Јулијански назив фебруар потиче од имена римског празника чишћења и помирења - februa(Djordjevic J.1886).Пошто је фебруар познат по отапању снега, надолажењу воде и бљузгавици зову га још и ''водени месец''. Ако се мачка у фебруару сунча у марту ће опет за пећ, каже се у народу.Каже се, још, да Св Трифун (слави се 14. фебруара), забоде угарак у земљу то јест већ донесе топлоту. Св. Трифун се у свету слави као Св Валентин, заштитник заљубљених, а код нас као заштитник виноградара и пољопривредника.Штити и од пољских штеточина: мишева, врабаца и инсеката. По народном веровању, ако на Трифундан пада киша биће шљива, а ако је облачно, биће година родна.Од Светог Трифуна дрвеће почиње да лучи сокове па се зато дрво секло и од њега грађа правила само до овог датума како га не би изједала црвоточина. По народном веровању, на Сретење (15. фебруара), сусрећу се лето и зима па се зато и каже ''Сретење – обртеније''. Медвед који зиму проводи у својој јазбини, на Сретење, кад се сунце рађа, изађе напоље и погледа низа сунце.Ако угледа своју сенку, враћа се одмах у јазбину и спава још 6 недеља, а ако је не угледа одмах се упути у шуму да тражи нешто за јело. Од Сретења, по народном веровању ноћи постају све краће.Ако на Сретење греје сунце зима ће још потрајати.Ако на Сретење говеда спавају збијена биће још оштре зиме.