недеља, 03. децембар 2017.

Kada nastanu,sve pahuljice su iste.Postaju drugačije jedna od druge tek onda kada se upute ka tlu.Vetar ih formira,a transformacija oblika traje sve dok ne dodirnu površinu.Prosečna pahuljica krije u sebi 180. biliona molekula vode.Sneg poseduje karakteristike minerala, poput dijamanta ili soli.Centralni deo svake pahuljice uglavnom čini zrnce prašine, koje može da potiče čak i od vulkanskog pepela ili svemirske prašine. Svaka pahulja, bez obzira na sklop kristala i vrstu, ima pravilan šestougaoni oblik.Najređe su dvanestosimetrične koje imaju najnepravilniji izgled.Otprilike, 12% Zemljine površine je konstantno prekriveno snegom.Ginisova knjiga rekorda kaže da je najveća pahulja ikad zabeležena imala prečnik od 38 santimetara i nađena je u saveznoj državi Montani 1887. godine. “Pahulje bele plešu u letu dok ćutke klize dole s visine, pa se zavrte u piruetu k'o prave nebeske balerine. Od snežnog plašta sve je već belo ali se one još nebom roje, u snenom ritmu tiho al' smelo dodaju svetu još bele boje. Hoce l' ovako padati slepo dok ne obele celu planetu? Ne znam ali bi baš bilo lepo živeti u tom skroz belom svetu. Pošto mi nije zima ni malo jer mi rukavice ruke greju i glavu čuva kapa sa šalom, samo nek' plešu i neka veju!” (Dragana Konstantinović)


Нема коментара:

Постави коментар